Smislenost, a ne brojnost, bila je vodilja pri izboru radova za grupnu izložbu studenata Akademije za likovno umetnost i dizajn Univerziteta u Ljubljani (ALUO UL), koja se održava bijenalno u Galeriji Alkatraz. Grupna izložba je u koprodukciji ALUO UL i predstavlja radove Ajde Kadunc, Gale Alice Ostana Ožbolt, Jerneja Šimca, Monike Plemen i Zdenke Pandžić. Naziv izložbe je kovanica, prilagođena nazivima dva umetnička dela, koja se mogu pogledati u Galeriji Alktraz. Bez lutanja danas, kataklizma je u blizini odlično sumira svakodnevicu protekle godine ili našu (novu) stvarnost. To je kolektivno iskustvo sa kojim se svako nosi na svoj način. Izložena umetnička dela uglavnom pripadaju pomenutom vremenskom okviru, ali istovremeno deluju i van njega.
Slikarka Ajda Kadunc, koja u svom stvaralaštvu često kombinuje različite materijale i sredstva izražavanja, predstavlja se prostornom postavkom. Koristi tehnike obeležene spontanošću koje su bliske nadrealističkim pristupima u umetnosti. Apsurd, besmisao i neopipljivost značenja, međutim, predstavljaju suštinu koja se uspostavlja u dijalogu između pojedinačnih predmeta i slika. Nju zanimaju odnosi u nastajanju koji nisu potčinjeni konvencijama i oslobođeni obrazaca koji karakterišu našu percepciju u materijalistički i racionalistički orijentisanoj stvarnosti. To je odgovor na preteranu objektivizaciju ne samo predmeta, životinja, već i međuljudskih odnosa. Sa poremećajem koji nastaje kada se naš um sudari sa neprepoznatljivim, čudnim, pokušava da uzdrma našu percepciju i obezbedi uslove za izgradnju autentičnijeg odnosa prema živom i neživom ili drugačiji kontakt sa svime što nas okružuje: izvan smisla i razuma. , u pravcu logike koju diktira intuicija.
Radom pod nazivom Ona, Monika Plemen istražuje razvoj odnosa između sebe – umetnika i predmeta – bakarne ploče kao zamene za mobilni telefon. Iako nije koristan predmet, ona je ploču usvojila do te mere da ju je pred kraj projekta nazvala Her. U svom likovnom stvaralaštvu umetnica uglavnom proizilazi iz grafičkih tehnika, dok je njenu praksu u velikoj meri obeležila procesnost u vezi sa beleženjem svakodnevnih trenutaka. Konačan ishod skoro dvonedeljnog suživota sa pločom je audio knjiga koja beleži dodeljeni vremenski period. Na koricama knjige prikazana je prazna matrica, stanje pre početka umetničke radnje, dok je poslednja stranica završni otisak ploče u tehnici bakropisa, koji sadrži tragove od trinaest dana. Tako vizuelni deo čine različiti otisci ogrebotina i drugih udaraca koji su nastali slučajno, dok sadržaj predstavlja dnevnik kontemplacije na tanjiru koji se može čitati naglas. Drugi rad sa kojim Monika Plemen učestvuje na izložbi je grafika Oblici prirode, podstaknuta vizuelnošću naboranog čaršafa, čega je posebno postala svesna tokom jednog od zatvaranja.
Među mračnijim delima koja se obraćaju sadašnjosti spada i delo S obzirom da je kataklizma danas slikarke Zdenke Pandžić. Umetnik se bavi slikama povezanim sa temom apokalipse, zasnovane pretežno na poslednjoj knjizi Novog zaveta, Otkrovenju. Među prikazima nalazimo slike četiri konjanika apokalipse, raznih zveri i mitoloških bića. U ovom skupu umetničkih dela ona na svoj način kombinuje uticaje tradicionalnog religioznog slikarstva sa modernijim oblicima izražavanja. Zanimljiv je izbor potpuno banalnih materijala za prikaz biblijskih motiva. Za izloženu sliku, na primer, koristila je PVC podnu prostirku i boje za tekstil. Teme vezane za predviđanje kraja sveta su, istorijski gledano, posebno popularne u vremenima velikih prirodnih katastrofa i epidemija. U procesu osmišljavanja teških vremena nesumnjivo postoji mogućnost porasta iracionalnog. Iako je tema povezana sa strepnjom i strahom, Zdenka Pandžić to balansira sa određenom dozom humora i razigranosti.
Jernej Šimec otvara video pod nazivom Sećanje indukovano plavetnilom vode i iskrivljenim glasom naratora, koji razmišljajući o sopstvenoj prolaznosti otvara polje egzistencijalnog. Umetničko delo otvoreno za interpretaciju, u svojoj srži, suprotstavlja slike grada i prirode. Njegovo delo se može čitati vrlo konkretno, vezano za određeni trenutak i mesto. S obzirom da je video nastao u Varšavi tokom prilično turbulentnog perioda, ne čudi što je snimljen snimak masovnih protesta protiv daljeg kršenja ljudskih prava (žena). S druge strane, Jernej Šimec u svojoj fotografskoj praksi često dovodi u pitanje odnose među ljudima na opštiji način, a zanima ga i odnos ljudi prema prirodi, koji je dvojak. Na jednoj strani su ljudi kao deo prirode, dok je na drugoj destruktivan odnos ljudi prema prirodi. Podton kojim narator zaključuje video je sumoran, iako dozvoljava mogućnost povoljnijeg raspleta događaja.
Komad Nema lutanja je komentar neprijaznosti i nepristupačnosti urbanih gradova, naglašavajući sve prisutniju „neprijateljsku arhitekturu“, osmišljenu da odvrati zadržavanje nepoželjnih gradskih stanovnika, često kao prepreku za spavanje beskućnika i izbeglica. Intervencijama u gradu, Gala Alica Ostan Ožbolt privremeno ispravlja namerne „greške“ takve arhitekture i na taj način ističe koliko su one problematične, kao i šire pitanje budućnosti javnog prostora. Na izložbi možemo videti predmete, odnosno nekakve negative, nastale tokom prve realizacije projekta u Lincu.
Sada je izložba dostupna kao besplatna virtuelna vođena tura koju možete posetiti klikom na plejer na vrhu ove stranice.
Mesto: Galerija Alkatraz (Ljubljana, Slovenija)
Dates: 3.6 – 22.6.2021
Produkcija: KUD Mreža / Galerija Alkatraz i Akademija za likovnu umetnost i dizajn Univerziteta u Ljubljani.
Umetnici: Ajda Kadunc, Gala Alica Ostan Ožbolt, Jernej Šimec, Monika Plemen i Zdenka Pandžić
Projekat "BITE of Art" sufinansira program Kreativna Evropa Evropske unije.
