Razlog zbog kog izdvajamo mlade ljude kao veoma važnu ciljnu grupu i publiku za savremenu vizualnu umetnost jeste njihova eksperimentalna priroda i činjenica da od rođenja koriste digitalne tehnologije, što ih čini sklonim inovativnim pristupima koji se zasnivaju na novim tehnologijama i lako dostupnim na globalnom tržištu. Ovo je potvrđeno kroz iskustvo tokom projekta BITE 1.0 gde su mladi ljudi 18-30 godina starosti bili najčešća publika za digitalne BITE događaje kao i za događaje uživo. Takođe, prema izveštaju koj je objavilo odeljenje za za upravljanje novcem Američke Banke – US Trust (Bank of America, 2018), „milenijalci su najbrže rastuća demografska grupa kolekcionara umetnina“, a prema tome i publika za savremenu vizualnu umetnost koju treba da razvijemo da bismo povećali konkurentnost kulturnih operatora u ovom polju i osigurali njihovu dugoročnu održivost. Međutim, prema istraživanju sprovedenom na uzorku od 400 mladih ljudi u Španiji, Sloveniji i Srbiji u okviru projekta BITE 1.0, oko 30% njih je posetilo programe savremene umetnosti više od dva puta tokom poslednje 3 godine, a oko 40% njih nije posetilo ni jedan. Ovi podaci nam pokazuju da postoji veliki jaz u učestalosti konzumiranja savremene umetnosti među mladim ljudima i da je slaba povezanost mladih ljudi sa savremenom vizualnom umetnošću.
Naša anketa među mladima pokazuje da je mali broj mladih ljudi zainteresovan za savremenu umetnost ali takođe i da postoji više razloga za to što većina njih nije zainteresovana, koji uzrokuju manjak interesovanja u poređenju sa drugim sadržajima i mogućnostima. Sledeći razlozi su se istakli:
- ponuda kulturnih i umetničkih sadržaja im nije privlačna;
- ne komunicira se „njihovim jezikom“;
- komunikacija je dosadna, birokratska i događaji se održavaju na mestima koje oni ne posećuju;
- često se plaše da će se osramotiti jer ne razumeju savremenu umetnost;
- poseta izložbama često nije dovoljno interaktivna i pružaju se ograničene informacije;
- digitalizacija je način života mladih ljudi, a veoma je malo prisutna u galerijama i izložbenim prostorima;
- sadržaji nisu zabavni, iako edukativni sadržaji mogu u isto vreme da budu i zabavni, pitanje je pristupa.
Prema tome, za uspešnu komunikaciju koja će rezultirati privlačenjem publike, ciljna publika mora da se segmentira i da se definiše pristup svakom segmentu publike pojedinačno. Mlada publika na koju je usmeren BITE koncept može da se segmentira prema starosti, zanimanju, interesovanjima, lokaciji, obrazovanju, rodu itd. Svaki segment ove publike zahteva specifičan pristup u komunikaciji kao i kombinovanje segmenata ciljne publike. U principu, ovo se odnosi na mešanje uzrasta i zanimanja ili ukrštanje pristupa u skladu sa drugim determinantama ciljne publike.
Praktični saveti i smernice o tome kako da upoznate svoju ciljnu publiku, kako da sprovedete segmentaciju i u skladu sa njom razvijete strateški pristup predstavljeni su u BITE strategiji komunikacije (ANEKS 3).
